Возови живота и смрти
Поводом Међународног Дана сећања на жртве Холокауста, комеморација „Возови живота и смрти“ одржана је два пута, најпре као огледни јавни час у Железничкој техничкој школи, 21. децембра 2017, а затим, 29. јануара 2018. у Јеврејској општини Београд. Том приликом, отворена је изложба ђачких литерарних, ликовних и мултимедијалних радова, прикупљених током прошлогодишњег конкурса „Холокауст ‒ култура сећањаˮ. Конкурс је покренут са циљем подстицања ученика и наставника да истражују, баве се темом Холокауста, и да негују културу сећања. Након отварања изложбе уследио је рецитал „Возови живота и смртиˮ. Сценарио рецитала осмислила је Нада Бањанин Ђуричић, наставница социологије, у сарадњи са Марком Пешовићем, наставником саобраћајне групе предмета. У реализацију програма, као и много пута раније, били су укључени наставници Никола Митић и Маја Дорић из Основне школе „Вожд Карађорђе“ из Јакова са својим ученицима. Реализацију оба догађаја подржала је организација Хавер Србија. Текст рецитала је осмишљен тако да буди критичко мишљење, подстиче размишљање о кривици, али и личној и друштвеној одговорности. Посебно је важно што преиспитивање улоге транспорта у Холокаусту, пропитују наставници и ученици Железничке школе. То је постигнуто наглашеним мултидисциплинарним приступом теми, кроз сарадњу наставника техничких и хуманистичких наука. Возовима, вагонима, пругама о којима уче ђаци наше школе, као контрапункт послужили су, ништа мање стварни, возови смрти. Уз причу о возовима и забележена сведочења о транспорту, место у рециталу нашла су и два одломка документарног филма Клода Ланцмана „Шоа“, као и кратки филм о мађарском транспорту у Аушвиц, који је припремио ученик Милош Поповић. У рециталу су учествовали ученици Анђела Баковић, Дуња Живановић, Емилија Миодраговић, Анђела Пешикан, Даниел Микуљка, Михајло Тасић, Лука Марковић и Дејан Тошић. Рецитал је пратио ђачки хор Основне школе „Вожд Карађорђе“ из Јакова, који је певао песме на српском, хебрејском, ладину и јидишу. Посебну вредност рециталу дало је непосредно укључивање драге гошће Бригите Кнежевић, једне од хиљада српске деце спасене у „Акцији Диане Будисављевић“ која је са нама поделила своје сећање: „Целог живота сам имала страх од возова, и тек сам касније схватила да то има везе с траумом коју сам доживела као дете, јер су нас у Градишку возили у сточним вагонима. Сву децу су раздвојили од родитеља, а у тој гомили деце остала је само једна жена која их је имала двоје. Њу, и сву ту децу, одвели су у Стару Градишку. Тада је моја мајка остала без мене и више је никад у животу нисам видела... Тако децо, има добрих и лоших возова.“ Међу присутнима, поред бројних ученика и колега, били су Хајим Леви и Јозеф Баруховић који су као деца преживели Холокауст, припадници јеврејске омладине Београда са својим васпитачима, историчар др Милан Кољанин, колеге запослене на Железници Србије, као и чланови комисије за екстерну евалуацију који су тог дана посетили нашу школу. Оба догађаја су била медијски најављена и пропраћена, а значајна пажња им је посвећена у листу „Пруга“ и „Јеврејски преглед“.
Датум уноса:30.01.2018
ПОВЕЖИ СЕ: