Историјат

foto_galerija
foto_galerija
foto_galerija
foto_galerija

Железнички саобраћај јавља се почетком 19. века. Од тада се, захваљујући упорности проналазача, нагло развија и мења слику света и начин живота људи. Вртоглави успех који је железница остварила у 19. веку тесно је повезан са индустријском револуцојом и са потребом за остваривањем што већег профита. Наиме, без обзира на трошкове изградње једне железничке линије (пруге), железница је била 50% јефтинија од превоза кочијама.

 Прву парну локомотиву конструисао је Ричард Тревитик (RichardTrevithick) 1803. године.  Пробна вожња извршена је 21.02.1804. године а локомотива је  растојање од 15 км прешла за 4 часа. За то време у Србији почиње велика  буна против Турака - Први српски устанак.

Десет година касније Џорџ Стивенсен (GeorgeStephenson) конструисао је парну локомотиву која је одговарала захтевима железнице. На пробној вожњи 25.07.1814. локомотива је, на једном колосеку у руднику, повукла терет масе 30 тона брзином од 6 км/ч. Исте године у Србији, после пропасти Првог српског устанка, избија Хаџи-Проданова буна. Годину дана касније избија и Други српски устанак предвођен кнезом Милошем Обреновићем.

Септембра 1825. године отворена је прва пруга на релацији Стоктон-Дарлингтон (Stockton - Darlington) дужине 19 км. Првим возом који је прошао овом пругом управљао је сам Стивенсен, а воз је повукао 12 теретних кола и 22 кола са путницима, укупне масе 90 тона брзином од 18 км/ч. Сматра се да од овог догађаја 1825. године започиње историја железнице. У то доба у Србији се одиграла Ђакова буна против Милоша Обреновића, оснивача нове српске државе.

Убрзо затим железничке пруге се граде у Француској, Канади и Ирској, а САД започињу изградњу двоколосечне пруге.

Железница је променила дотадашњи начин живота, пружајући људима погодности које раније нису имали. Пруга је повезала велике индустријске центре, што је довело до много веће и брже размене добара јер су се трошкови превоза драстично смањили. Поред тога путовања су постала много бржа, удобнија и безбеднија, тако да људи много више почињу да путују до приморских градића на одмор, а у развијенијим европским градовима постају популарна викенд путовања. Од првих дана железнице постојале су две или чак три класе (разреда), што је омогућило и сиромашнима да путују. Тако нешто је пре појаве железнице било незамисливо. Такође, градови су добијали јефтинију храну, јер су фармери железницом на много лакши, бржи и јафтинији начин довозили своју робу. Градови који су се налазили дубоко у унутрашњости по први пут су свакодневно снабдевани свежом рибом. За врло кратко време железница је у потпуности променила начин живота људи. Градови и места кроз које је пролазила пруга/железница доживљавали су економски процват.

И док је Европа уживала све благодети напретка, Србија се борила за статус независне државе и водила крваву битку против турске власти. Она је у то време на највећем делу своје територије била под шумама и сматрана је тешко проходном земљом. Via militaris, једини пут који је постојао,  био је још из доба Римљана.

Иницијално интересовање за железницу у Србији  јавља се за време владавине кнеза Александра Крађорђевића (1806-1885), који је најпре започео изградњу путева.  

Прву пругу на територији данашње Србије изградила је Аустрија 1854. године на релацији Лисава-Оравица-Базијаш. Берлински конгрес из 1878. године је из основа променио стање на Балкану, и био је нарочито важан за Србију. Тада се Србија обавезала да ће у одређеном року изградити пругу Београд-Ниш, у супротном би њена независност била доведена у питање.

Железничка конвенција је потписана 28. марта 1880. године, а према њеним одредбама за три године је требало саградити пругу Београд-Ниш-Врање. Намајући довољно новца, али ни стручњака за градњу, Србија је склопила Уговор о грађењу пруге Београд-Ниш-Ристовац-турска граница с француским друштвом из Париза Генералном унијом 1881. године. Неколико месеци касније почела је изградња пруге (03.06.1881. године).

Пруга је завршена августа 1884. године. Поред станица Београд и Ниш, на прузи је постојало још 20 међустаница.

Први воз је кренуо из Београда 23. августа, и за четрнаест сати је стигао у Ниш. Редован путнички саобраћај отпочео је 15. септембра 1884. године и овај дан се обележава као Дан железничара.

Од појаве железнице и изградње прве пруге,  у Србији се велика пажња посвећивала образовању железничких радника и службеника. Поред тога што је прва пруга у Србији (Београд – Ниш) пуштена у рад 1884. године, образовање и обука кадрова за рад на железници почела је већ 1881. године. Тада је основана Књажевска српска железничка и трговачка школа. Ђаци ове прве железничке школе су наставу слушали у Београду, а практичну обуку су имали на железницама Чешке, Аустрије, Белгије, Француске и Италије. Занимљиво је да су ови ђаци завршни испит полагали на страним језицима, у зависности од земље где су обављали практичну наставу. То је била прва и једина генерација железничара школованих у земљи, све до 1922. године када се отвара Државна саобраћајна железничка школа у Београду. Зграда школе се налазила на месту данашње Мостарске петље. Свршени ученици ове школе су на праксу упућивани у Аустро-Угарску, Белгију и Италију.

Године 1953. у Земуну се отвара Железничка саобраћајна школа,  која се 1962. године сели у Београд на данашњу локацију у улици Здравка Челара 14. Школа је променила неколико назива да би средином деведесетих година двадесетог века добила данашњи назив – Железничка техничка школа.

Железничка техничка школа наставља традицију обуке железничких радника дугу преко 130 година. Са модернизацијом европских, али и српских железница, надамо се да ће наша школа бити у прилици да обнови, по мало заборављену традицију, и да ће своје ученике  матурских одељења слати  на практичну наставу у најразвијеније европске железничке управе.

Датум уноса:28.02.2015

АКТУЕЛНОСТИ

Сребро на Општинском такмичењу у одбојци

Чланови Одбојкашке секције Железничке техничке школе учествовали су на Општинском такмичењу у одбојци које је одржано 17.01.2019. године. У женској одбојкашкој екипи играле су наше ученице...

Детаљи »


Часови на Дунав станици

У петак,  16.11.2018.године,за ученике одељења 12 и 38 организована је стручна  посета подручју Дунав станице. Ученици одељења 12 на терену су поновили гра...

Детаљи »


Рат и хумор

У Народној библиотеци постављена је изложба под називом ″ Рат и хумор″. Препознајући хумор као битан елеменат комуникације, наставници Наташа Живановић и Саша Ђокић организовали су за учен...

Детаљи »


Пливање за часни крст

У организацији Канцеларије за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке  и уз подршку Спортског савеза Београда у Спортско-рекреативном центру „Ташмајдан“  организовано је на Крс...

Детаљи »


Кораци у избору студија

У склопу подршке активностима каријерног вођења и саветовања у школама, у Информативном центру Фондације Темпус одржано је предавање „Кораци у доношењу одлуке о избору студија“ за ученике ...

Детаљи »


Посета Дунав станици

Наташа Живановић, наставник саобраћајне групе предмета, организовала је за ученике одељења 23 посету Дунав станици. Током посете ученици су са наставником поновили део градива и...

Детаљи »


Одлука о додели уговора за стручно путовање

Одлука о додели уговора за стручно путовање...

Детаљи »


Прослава Дана школе

У Железничкој техничкој школи свечано је обележен Дан школе – 1. октобар. Тим поводом присутнима се најпре обратила в.д. директора Сања Милојевић, која је  истакла значај који школа као ин...

Детаљи »


Часови енглеског у Музеју Иве Андрића

Поводом 10. децембра, дана када се сваке године додељује Нобелова награда, три часа енглеског језика наставника Вишње Минчев била су посвећена овој теми, са посебним освртом на област књиж...

Детаљи »


У Храму Светог Саве

У среду, 06.12.2018.године, за ученике одељења 2-3, 3-1-1 и 3-1-2 организована је посета Храму Светог Саве. Саша Ђокић,наставник верске наставе, упозна...

Детаљи »