Историјат

foto_galerija
foto_galerija
foto_galerija
foto_galerija

Железнички саобраћај јавља се почетком 19. века. Од тада се, захваљујући упорности проналазача, нагло развија и мења слику света и начин живота људи. Вртоглави успех који је железница остварила у 19. веку тесно је повезан са индустријском револуцојом и са потребом за остваривањем што већег профита. Наиме, без обзира на трошкове изградње једне железничке линије (пруге), железница је била 50% јефтинија од превоза кочијама.

 Прву парну локомотиву конструисао је Ричард Тревитик (RichardTrevithick) 1803. године.  Пробна вожња извршена је 21.02.1804. године а локомотива је  растојање од 15 км прешла за 4 часа. За то време у Србији почиње велика  буна против Турака - Први српски устанак.

Десет година касније Џорџ Стивенсен (GeorgeStephenson) конструисао је парну локомотиву која је одговарала захтевима железнице. На пробној вожњи 25.07.1814. локомотива је, на једном колосеку у руднику, повукла терет масе 30 тона брзином од 6 км/ч. Исте године у Србији, после пропасти Првог српског устанка, избија Хаџи-Проданова буна. Годину дана касније избија и Други српски устанак предвођен кнезом Милошем Обреновићем.

Септембра 1825. године отворена је прва пруга на релацији Стоктон-Дарлингтон (Stockton - Darlington) дужине 19 км. Првим возом који је прошао овом пругом управљао је сам Стивенсен, а воз је повукао 12 теретних кола и 22 кола са путницима, укупне масе 90 тона брзином од 18 км/ч. Сматра се да од овог догађаја 1825. године започиње историја железнице. У то доба у Србији се одиграла Ђакова буна против Милоша Обреновића, оснивача нове српске државе.

Убрзо затим железничке пруге се граде у Француској, Канади и Ирској, а САД започињу изградњу двоколосечне пруге.

Железница је променила дотадашњи начин живота, пружајући људима погодности које раније нису имали. Пруга је повезала велике индустријске центре, што је довело до много веће и брже размене добара јер су се трошкови превоза драстично смањили. Поред тога путовања су постала много бржа, удобнија и безбеднија, тако да људи много више почињу да путују до приморских градића на одмор, а у развијенијим европским градовима постају популарна викенд путовања. Од првих дана железнице постојале су две или чак три класе (разреда), што је омогућило и сиромашнима да путују. Тако нешто је пре појаве железнице било незамисливо. Такође, градови су добијали јефтинију храну, јер су фармери железницом на много лакши, бржи и јафтинији начин довозили своју робу. Градови који су се налазили дубоко у унутрашњости по први пут су свакодневно снабдевани свежом рибом. За врло кратко време железница је у потпуности променила начин живота људи. Градови и места кроз које је пролазила пруга/железница доживљавали су економски процват.

И док је Европа уживала све благодети напретка, Србија се борила за статус независне државе и водила крваву битку против турске власти. Она је у то време на највећем делу своје територије била под шумама и сматрана је тешко проходном земљом. Via militaris, једини пут који је постојао,  био је још из доба Римљана.

Иницијално интересовање за железницу у Србији  јавља се за време владавине кнеза Александра Крађорђевића (1806-1885), који је најпре започео изградњу путева.  

Прву пругу на територији данашње Србије изградила је Аустрија 1854. године на релацији Лисава-Оравица-Базијаш. Берлински конгрес из 1878. године је из основа променио стање на Балкану, и био је нарочито важан за Србију. Тада се Србија обавезала да ће у одређеном року изградити пругу Београд-Ниш, у супротном би њена независност била доведена у питање.

Железничка конвенција је потписана 28. марта 1880. године, а према њеним одредбама за три године је требало саградити пругу Београд-Ниш-Врање. Намајући довољно новца, али ни стручњака за градњу, Србија је склопила Уговор о грађењу пруге Београд-Ниш-Ристовац-турска граница с француским друштвом из Париза Генералном унијом 1881. године. Неколико месеци касније почела је изградња пруге (03.06.1881. године).

Пруга је завршена августа 1884. године. Поред станица Београд и Ниш, на прузи је постојало још 20 међустаница.

Први воз је кренуо из Београда 23. августа, и за четрнаест сати је стигао у Ниш. Редован путнички саобраћај отпочео је 15. септембра 1884. године и овај дан се обележава као Дан железничара.

Од појаве железнице и изградње прве пруге,  у Србији се велика пажња посвећивала образовању железничких радника и службеника. Поред тога што је прва пруга у Србији (Београд – Ниш) пуштена у рад 1884. године, образовање и обука кадрова за рад на железници почела је већ 1881. године. Тада је основана Књажевска српска железничка и трговачка школа. Ђаци ове прве железничке школе су наставу слушали у Београду, а практичну обуку су имали на железницама Чешке, Аустрије, Белгије, Француске и Италије. Занимљиво је да су ови ђаци завршни испит полагали на страним језицима, у зависности од земље где су обављали практичну наставу. То је била прва и једина генерација железничара школованих у земљи, све до 1922. године када се отвара Државна саобраћајна железничка школа у Београду. Зграда школе се налазила на месту данашње Мостарске петље. Свршени ученици ове школе су на праксу упућивани у Аустро-Угарску, Белгију и Италију.

Године 1953. у Земуну се отвара Железничка саобраћајна школа,  која се 1962. године сели у Београд на данашњу локацију у улици Здравка Челара 14. Школа је променила неколико назива да би средином деведесетих година двадесетог века добила данашњи назив – Железничка техничка школа.

Железничка техничка школа наставља традицију обуке железничких радника дугу преко 130 година. Са модернизацијом европских, али и српских железница, надамо се да ће наша школа бити у прилици да обнови, по мало заборављену традицију, и да ће своје ученике  матурских одељења слати  на практичну наставу у најразвијеније европске железничке управе.

Датум уноса:28.02.2015

АКТУЕЛНОСТИ

Посета Музеју Вука и Доситеја

У циљу обележавања 200 година од објављивања „Вуковог рјечника“, који је штампан у Бечу 1818. године, за ученике одељења 2-61 и 2-62 организована је посета Музеју Вук...

Детаљи »


Сребро на Балканском купу у кик-боксу

На Балканском купу у кик-боксу, одржаном у Нишу 15. и 16. децембра 2018. године, наш ученик Лазар Степановић 2/6-2 освојио је друго место и заслужену сребрну медаљу. Лазар се борио у катег...

Детаљи »


Историја на терену

Наставник историје Рајка Голубовић организовала је током маја 2019.  године часове историје на терену. Часовима су присуствовали ученици одељења 2-11 и 2-12.    ...

Детаљи »


У Музеју историје Србије

  За ученике одељења 16-1 Железничке техничке школе, наставник историје Драгана Мандић  и  одељенски старешина Татјана Павела организовале  ...

Детаљи »


Одбаци предрасуде - одабери занимање

У оквиру пројекта „Родна освећеност, превенција насиља и дискриминације у вртићима и школама“ у суботу, 22.12.2018. године, у  Основној школи „Краљица Марија“ у Овчи, реализована је активн...

Детаљи »


У моја четири виртуелна зида

Како оно што објавимо на интернету данас, може да утиче на наш живот сутра? Oдговор на ово питање покушали су да дају учесници трибине за средњошколце „У моја четири виртуелна зида“, која ...

Детаљи »


Са Сизифом у борби за чистоту језика

У оквиру међушколског пројекта за промоцију писмености и развијање језичке културе „За чистоту језика“, који се у више основних и средњих школа у Србији реализује у организацији удружења З...

Детаљи »


Огледни час "Дан размишљања"

У среду, 13. марта 2019. године, у Железничкој техничкој школи одржан је огледни час „Дан размишљања“, на којем је као наставно средство коришћена дигитална прича, креирана у програмима

Детаљи »


Бојана Алексић

Бојана Алексић 42 је једини вуковац у генерацији матураната у школској 2018/2019 години. Бојана је  постојана, одговорна, посвећена раду и учењу, али и свестрана, хумана и племе...

Детаљи »


Сећање на Југославију

„Сећање на Југославију“ назив је трибине која је у Дому омладине Београда одржана 2. октобра 2018. и којом Центар за југословенске студије и Дом омладине Београд приводе крају разговоре на...

Детаљи »